Питате се ко сам?
Ја сам Александра Влатковић, дипломирани хемичар и радим као професор хемије у Школи за негу лепоте у Београду, Улица Јована Суботића 2. У прошлом веку завршила сам ОШ "Стеван Синђелић", Пету београдску гимназију, а затим Хемијски факултет Универзитета у Београду, одсек за истраживање и развој, смер аналитичке хемије. У шестој сам деценији живота, поносна сам мама ћеркице основца Иване и тетка велике Тијане, мастера биологије и државног рекордера у скијању на води. Брзо возим црвени спортски BMW (стар четири деценије, али ипак добро иде), волим изласке (али морам да их одложим док ми ћерка не порасте), играм преферанс, везем гоблене и нисам уштогљени професор који мучи ђаке. Ученици ме чекају насмејани јер немају разлога да ме се боје. То је већ први корак да заволе хемију или бар да немају одбојност при учењу. Познато је да хемија није омиљени предмет јер је "тешка и не може да се научи". Желим да моји ученици разумеју и науче хемију и зато не инсистирам на претераној употреби стручне терминологије. При провери знања испитујем ученике више пута. Имају могућност да раде контролне задатке све док не савладају градиво и буду задовољни добијеном оценом коју тек тада уписујем у дневник. То јесте напорно, али се исплати због постигнутих резултата, дечијих осмеха и доказ је да хемија није тешка и да може да се научи. Ни овај сајт није било лако направити, али се надам да ће многима помоћи.
Благодарим на пажњи и поздрављам вас.
Ја сам Александра Влатковић, дипломирани хемичар и радим као професор хемије у Школи за негу лепоте у Београду, Улица Јована Суботића 2. У прошлом веку завршила сам ОШ "Стеван Синђелић", Пету београдску гимназију, а затим Хемијски факултет Универзитета у Београду, одсек за истраживање и развој, смер аналитичке хемије. У шестој сам деценији живота, поносна сам мама ћеркице основца Иване и тетка велике Тијане, мастера биологије и државног рекордера у скијању на води. Брзо возим црвени спортски BMW (стар четири деценије, али ипак добро иде), волим изласке (али морам да их одложим док ми ћерка не порасте), играм преферанс, везем гоблене и нисам уштогљени професор који мучи ђаке. Ученици ме чекају насмејани јер немају разлога да ме се боје. То је већ први корак да заволе хемију или бар да немају одбојност при учењу. Познато је да хемија није омиљени предмет јер је "тешка и не може да се научи". Желим да моји ученици разумеју и науче хемију и зато не инсистирам на претераној употреби стручне терминологије. При провери знања испитујем ученике више пута. Имају могућност да раде контролне задатке све док не савладају градиво и буду задовољни добијеном оценом коју тек тада уписујем у дневник. То јесте напорно, али се исплати због постигнутих резултата, дечијих осмеха и доказ је да хемија није тешка и да може да се научи. Ни овај сајт није било лако направити, али се надам да ће многима помоћи.
Благодарим на пажњи и поздрављам вас.
Девојчице којима се поносим - Ива и Тика